Lazar Đorđević (1992), srpski kompozitor. Asistent na katedri za muzičku teoriju, Fakultet muzičke umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu. Dela su mu izvođena na festivalima i koncertima u zemlji i inostranstvu.

Osnovne akademske studije kompozicije i Master akademske studije završio je kod prof. Zorana Erića, a trenutno je student treće godine Doktorskih akademskih studija u klasi istog profesora.
Usavršavao se na kompozitorskim radionicama u Sarajevu, Ljubljani i Mircušlagu (Mürzzuschlag) kod kompozitora Pitera Ablingera, Vinka Globokara, Sidnija Korbea, Stivena Meknefa, Johanesa Kreca i Jana Robina.

Autor prvog koncerta za harmoniku i orkestar u srpskoj literaturi (Memoria in Aeterna).

Smatram da je jako nezgodno pozicionirati kompozicioni stil u polistilističkom vremenu u kakvom živimo. Moja poetika predstavlja svojevrsnu sintezu uticaja pojedinih kompozitora i pravaca, kao i ličnih iskustava u okviru istraživanja na polju zvuka. Kada bih govorio o uzorima svakako bih pre svega izdvojio uticaj francuskih spektralista Žerara Grizea i Tristana Miraila.

Nagrade

Prva nagrada na međunarodnom takmičenju “Nova srpska muzika za harmoniku, Eufonija”, Novi Sad, 2016.
Nagrada iz fonda Stevan Hristić, Beograd, 2017.
Nagrada iz fonda Josip Slavenski, Beograd, 2017.

Značajna dela

Nebula Trifid za 15 gudača (2013)
Reminiscence za simfonijski orkestar (2015)
Jednom sam negde čuo… za klarinet, harmoniku i gudački kvartet (2016)
Anastasis za simfonijski orkestar (2016)
Memoria in Aeterna koncert za harmoniku i kamerni orkestar (2017)
Quasi Sonata za violončelo (2017)
Trinity za 15 instrumenata (2017)
IV razglednice iz 1944. za recitatora i kamerni ansambl (2018)

Značajna izvođenja

Memoria in Aeterna prvi srpski koncert za harmoniku i orkestar, premijerno izveden 2017. godine u Novom Sadu.