О бундевама, коњском зубу и веселим поповима банатским: комична опера Поп Ћира и Поп Спира Дејана Деспића

  • Save
Дејан Деспић

У данашњем свету коме недостаје много чега, а понајвише хумора, Дејан Деспић у прави час ствара комичну оперу у два чина – Поп Ћира и поп Спира (2010/2012) подсећајући нас да хумор заслужује важно место у нашим животима. Аутори либрета Весели попови банатски за ову оперу су Дејан и Весна Миладиновић и реализовали су га као адаптацију и драматизацију романа Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца.

„Банатски Фалстаф“, „Банатски Фауст“, „Балкански Фауст“…, све су то духовити лапсуси који су својом појавом указали на усхићеност поводом реализовања опере али и на место ове опере у историји српске музике и најважније – у опусу свога ствараоца. Смисао ове алузије [на Вердијевог Фалстафа – прим. М. Н.] је другачији, објашњава др Соња Маринковић, односи се првенствено на положај ова два дела у опусима сваког од аутора, зрелост њиховог музичког језика, сувереност владања композиционом техником и надахнуће са којим су оба писана (Маринковић, 61). Са друге стране, и наслов либрета у себи садржи другу алузију која је сама по себи јасна.

Праизведба комичне опере у два чина Поп Ћира и поп Спира одржана је на сцени Јован Ђорђевић Српског народног позоришта у Новом Саду 28. марта 2018. године у извођењу солиста, Хора и Оркестра Српског народног позоришта, под диригентском палицом Жељке Милановић а у режији Иване Драгутиновић Маричић (по редитељском концепту Дејана Миладиновића) на дан Српског народног позоришта. Декор, костими и сценска опрема израђени су у радионицама СНП-а. После премијере опере уследиле су трибина а потом и промоције колективне монографије „Банатски Фалстаф. Комична опера Поп Ћира и поп Спира Дејана Деспића“ на које ћемо се сада кратко осврнути.

Трибина Нови звучни простори посвећена опери Поп Ћира и поп Спира, а у организацији Центра за музичку акцију и Музиколошког друштва Србије у сарадњи са Удружењем композитора Србије и Музичком редакцијом Трећег програма Радио Београда, одржана је 12.12.2018. у просторијама Удружења композитора Србије. Том приликом о делу су говориле музиколошкиње др Катарина Томашевић и др Бранка Радовић, диригенткиња др Жељка Милановић, као и историчарка књижевности Татјана Јовићевић. Једна промоција колективне монографије одвила се 20.9.2019 у оквиру 54. фестивала Мокрањчеви дани у Неготину где је у Мокрањчевој родној кући др Соња Маринковић представила публици ово издање. Касније, 19.11.2019, друга промоција колективне монографије одржана је у сали Удружења композитора Србије у оквиру фестивала Бунт 7.0 и о њој су говориле др Соња Маринковић која је уредница ове колективне монографије, затим др Смиљана Влајић, композиторка и директор Културног центра Војводине Милош Црњански и мр Горица Пилиповић, уредник музичке редакције Другог програма Радио Београда.

Деспићева опера је изузетно музички и сценски комуникативна и та чињеница се изнова потврђује публиком међу којом су и најмлађи слушаоци који показују велики ентузијазам при сусрету са музиком и ликовима. Верујемо да је комуникативности, између другог, допринео илустраторски рад научнице и ликовне уметнице Владане Ликар Смиљанић и да се посебно обраћа најмлађим гледаоцима и слушаоцима опере (али и оним старијима) који су најчешће и читаоци Политикиног забавника али и Малог забавника. Сценографија (за коју је заслужан Владимир Савић) и костими (дело Сенке Раносављевић) савршено дочаравају амбијент једног села у Банату, у оно дивно, давно време где се, према либрету, радња и одиграва.

Композиторов подухват у домену музичко-сценских жанрова и уже, жанра комичне опере, одаје хумор хајдновске, доброћудне врсте, како је навео сам композитор (Томашевић, 28). У делу су препознавани прокофјевски манири (Радовић, 42), ансамбли на вердијевски начин (Маринковић, 59), богат и разноврстан вокални језик, са речитативним и скоковитим деоницама (Радовић, 35), као и поврискивање, цикање, смејање који су део солистичких али и хорских деоница (Радовић, 37). Такође, хармонски језик је тоналан […] зачињен је дисонанцама које се јављају често и као секунде уз терцне акорде (Радовић, 41).

Посебно занимљиве сцене јесу сцена 13 у другом чину Љути бој – туча поп Ћире и поп Спире која је верно дочарана музиком док нам тучу препричава фрау Габријела али и сцена 19 (други чин), односно завршна сцена венчања у којој посматрамо срећан крај комичне опере – заједничко венчање младих парова али и помирење попадија које „закопавају ратне секире“ у дражесном духу и амбијенту славља.

Деспић је овом опером успео да на духовит начин прикаже менталитет малог села, односе између ликова и њихове карактере. Заједно са костимографијом, сценографијом и одличном глумом, музика је на јединствен начин довела до успеха премијере али и извођења која су уследила. Читаоцу овог текста можемо за сада да понудимо само исечак атмосфере са извођења опере где се, између осталог, виде поменуте сцене – сцена туче попова и завршна сцена венчања. У питању је ТВ спот који је Српско народно позориште поставило на свој YouTube канал а исечку се може приступити преко следећег линка. Поред тога, препоручујемо читаоцу да прочита колективну монографију која ће му пружити одговоре на многа питања али и дати увид у либрето опере који је објављен у четвртом делу монографије у целости.

Према:

  • https://www.snp.org.rs/?page_id=17587, pristupljeno: 10.2.2020
  • https://youtu.be/SLpTU7oD36A, Pop Ćira i Pop Spira – tv spot, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 10.4.2018, pristupljeno: 10.2.2020
  • Ivana Ilić Kiš (ur.), „Dejan Despić, Pop Ćira i pop Spira – komična opera u dva čina“, program opere, SNP, Novi Sad, 157. sezona 2017/2018.
  • Sonja Marinković, Nemanja Sovtić (ured.), „Komična opera Pop Ćira i pop Spira Dejana Despića“, Kulturni centar Vojvodine Miloš Crnjanski, Muzikološko društvo Srbije, Novi Sad, Beograd, 2019.

Пише: Моника Новаковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *