Петар Коњовић (1883-1970)

Живот

Петар Коњовић

Рођен у Чуругу. Школовао се у новосадској Српској гимназији, а потом у сомборској Учитељској школи, где му је наставник музике био Драгутин Блажек. Од 1904. до 1906. студирао код Карла Штекера у Прагу. Од 1906.године, радио као наставник музике у Земуну, а од наредне године и у Музичкој школи у Београду. Био је директор опере у Загребу, 1921–1926, управник осјечког (касније удруженог осјечког новосадског и сплитског) позоришта и директор Народног казалишта у Загребу, 1933–1935. Од 1939 до 1950. је редовни професор на Музичкој академији у Београду, два пута и ректор (1939–1943 и 1945–1947). Од 1937. био је дописни члан Академије наука у Прагу, а од 1946. дописни члан Српске академије наука, где је основао Музиколошки институт и био његов први директор, 1947–1954. Био је члан Интернационалног музиколошког друштва у Базелу.

Припада генерацији композитора која се на музичкој сцени појавила у првој деценији XX века, која је, ослањајући се на традицију старије композиторске генерације (Стеван Мокрањац, Јосиф Маринковић), осавременила романтизам националног усмерења тадашњим тековинама модерних смерова европске музике.


Композициони стил

Највећи део Коњовићевог опуса инспирисан је фолклором нашег поднебља, прожетим дубоким, психолошким реализмом, нарочито када је реч вокалним и сценским делима, по узору на Модеста Мусоргског или Леоша Јаначека. Ова дела се одликују вокалном деоницом која прати флексију говорне речи. Музички језик позног романтизма, присутан у Коњовићевим делима, уз елементе импресионизма, али и фолклора, осавремењен је и један од првих у нашој средини који се отвара ка савременим европским струјањима.


Награде

1953. Орден рада I реда.

1960. Седмојулска награда за животно дело.


Значајна дела

Опере

Женидба Милоша Обилића (Вилин вео), 1917.
Кнез од Зете, 1927.
Коштана, 1931/1939/1948
Сељаци, 1951.
Отаџбина, 1960.

Симфонијска дела

Симфонија у це-молу, 1907.
На селу, симфонијске варијације, 1915.
Симфонијски триптихон из Коштане, 1935.
Макар Чудра, симфонијска поема, 1945.
Три псалма, за гудачки оркестар, 1964.

Концертантна дела

Јадрански капричо, концерт за виолину и симфонијски оркестар, 1936.

Камерна музика

Први гудачки квартет у де-молу, 1906/1917.
Други гудачки квартет у еф-молу, 1937.
Концетна свита за дувачки квинтет, 1940.
Sonata quasi una fantasia, за виолину и клавир, 1944.
Сан летње ноћи, свита за дувачки квинтет, 1945.

Соло песме и хорови

Лирика, песме за глас и клавир, 1903–1922.
Моја земља, 100 југословенских народних песама за глас и клавир, 1905–1925.
Три женска хора са клавиром, 1906/1916.
Загорски пејзажи за женски хор и клавир, 1918.


Значајна извођења

Вилин вео, Загреб, 1917. и 1922.
Први гудачки квртет, Загреб 1917. и Париз 1919.
На селу, Београд и Париз 1920.
Симфонија у це-молу, Загреб, 1923.
Коштана, Загреб и Београд, 1931, Праг 1935.
Јадрански капричо, симфонијски оркестар Радио Београда, 1939; прво јавно извођење, Београдска филхармонија, 1952.
Макар Чудра, Београд, 1946.


Значајна издања (нотна и аудио издања)

Дела је издавало одељење за ликовну и музичку уметности Српске академије наука и уметности.