Јосип Славенски (1896-1955)

Рођен у Чаковцу, 11. Маја 1896. године. После положене матуре Грађанској школи у Чаковцу, положио стручни испит за пекара. Уз помоћ Анта Штера и Драгутина Симона, 1913. године је добио стипендију за студије композиције у Будимпешти, где је, између осталих, студирао код Золтана Кодаља. Студије прекида 1915. године, због регрутовања у Првом светском рату. 1918. Године се враћа у Чаковец, где борави до 1920. Када одлази на студије у Праг код Витјеслава Новака, где дипломира 1923. године, са Првим гудачким квартетом. Током 1925–1926, боравио је на стручном усавршавању у Паризу.

Након кратког ангажмана на Музичкој академији у Загребу (1923–1924), сели се у Београд, где је предавао у Другој мушкој гимназији и Музичкој школи (1924–1937), потом Музичкој школи при Музичкој академији (1937–1945), а потом и на Музичкој академији (1945–1955). Био је члан Међународног друштва за савремену музику (SIMC).

Од 06. јуна 1951. године био је члан Француског друштва астронома.

 

Композициони стил

Композициони стил Јосипа Славенског заснован је на фолклорном музичком идиому Међимурја, али и других делова Балканског полуострва, а неретко се обраћа и музичком фолклору азијских народа. Користећи фолклор, Славенски креира смела звучања: оштре дисонанце, честа примена политоналности, али и атоналности, које проистичу из полифоног вођења деоница. Специфичан је и променљив ритам и колористичка оркестрација његових дела. Упркос израженој, често необузданој експресивности његових дела, неретко се јавља и комбинаторичка организација тонског материјала (репетитивни метро-ритмички обрасци, различити тонски низови).

Награде

28. новембар 1955: Орден заслуге за народ I реда

Значајна дела

Са Балкана, свита за клавир, 1910-1917.

Југославенска свита, за клавир, 1921.

Из Југославије, свита за клавир, 1916–1923.

Соната за клавир, 1924.

Гудачки квартет бр. 1, 1923.

Соната Религиоза, за виолину и оргуље, 1919–1925.

Са села, квинтет за флауту, кларинет, виолину, виолу и контрабас, 1925.

Гудачки квартет бр. 2, 1928.

Гудачки трио, 1930.

Дувачки квинтет, 1930.

Гудачки квартет бр. 3, 1936

Гудачки квартет бр. 4 (Песме моје мајке), 1938

Ноктурно, 1916–20

Балканофонија, 1927.

Хаос, 1932.

Музика за филм Фантом Дурмитора, 1932.

Музика за филм А живот тече даље, 1933.

Симфонија Оријента, 1934.

Музика 36, 1936.

Музика у природном тонском систему, 1937

Музика 38, 1938.

Менехми, музика за балет по Плаутовој комедији, 1943

Симфонијски епос, 1947.

Музика за филм Прве светлости, 1948.

Народне игре Русина (Октет), 1950.

Русалије, 1954

 

Значајна извођења

Први гудачки квартет, 1924. Фестивал савремене музике у Донауешингену.

Мешовити хорови, 1926. Фестивал савремене музике у Донауешингену.

Други гудачки квартет, 1929. Радио-Франкфурт

Религиофонија (Симфонија Оријента), 1934. Београд

Музика 36, 1936. Баден-Баден

Песме моје мајке, Берн, 1949.

Симфонијски епос, Београд, 1949.

Соната за виолину и оргуље, Салзбург, 1952

 

 

Значајна издања (нотна и аудио издања)

Дела су објављивали: Schott, Друштво хрватских складатеља и Удружење композитора Србије.