Филм Довољно за бесмртност (2016) замишљен је као заједнички пројекат, у то време, студената музикологије са Факултета музичке уметности у Београду. У овом документарном филму представљено је данашње поимање Стевана Ст. Мокрањца, еминентног композитора српске музичке прошлости. Акценат је, дакле, стављен на значај његовог дела и утицаја на културну сцену оног времена у компарацији са садашњицом. У овом подухвату, своју визуру су нам предочили наши савременици, музички уметници и музички писци.

Пројекат је започет 2014. године, у време обележавања стогодишњице смрти овог великог композитора. Сам филм је осмишљен као колаж снимака Мокрањчеве музике (али и занимљивих обрада и парафраза Мокрањчевих дела) и интервјуа са музиколозима, композиторима, диригентима и теоретичарима, међу којима су Младен Јагушт, Бојан Суђић, Зоран Христић, Властимир Трајковић, Исидора Жебељан, Роксанда Пејовић и многи други. Њихова мисао о Мокрањцу водила је и ток филма ка његовом коначном обличју.

Филм Довољно за бесмртност конципиран је као дијахрона, флуидна, динамична прича изграђена према пет тематских целина које би требало да покрију основне биографске податке о Стевану Мокрањцу, најважније делове композиторовог опуса, као и да прикаже напоре и начине на које је стогодишњица смрти овог великог аутора обележена. Између њих налазе се четири ‘интерлудијума’ који повезују тематске целине и у први план доводе неке, тематским целинама необухваћене податке о Мокрањчевом делу и његовом утицају на потоње генерације композитора.

За постпродукцију филма био је задужен Стефан Богнар.