Живот
Рођен у Београду. Био је ученик Музичке школе у Београду, где му је теоријске предмете предавао Стеван Мокрањац. Од 1904.до 1908. године, студирао је у Лајпцигу. Након кратког наставничког ангажмана у Српској музичкој школи, боравио је у Риму, Москви и Паризу, од 1910. до 1912. Учествује у оснивању Београдске филхармоније 1923, коју је водио до 1934. као шеф диригент. Радио је као диригент Београдске опере, основане 1920. а од 1925. до 1935. био је и њен директор. Предавао је композицију на Музичкој академији од 1937. до 1950, а у периоду 1943–44 био је и њен ректор. Био је први председник Савеза композитора Југославије, од 1950. године, а у више наврата председник Удружења композитора Србије. 1950. године постао је редовни члан Српске академије наука, а у том својству је вршио и функцију директора Музиколошког института.
Припада генерацији композитора која се на музичкој сцени појавила у првој деценији XX века, која је, ослањајући се на традицију старије композиторске генерације (Стеван Мокрањац, Јосиф Маринковић), осавременила романтизам националног усмерења тадашњим тековинама модерних смерова европске музике.
Композициони стил
У свим својим делима, Стеван Христић је првенствено лиричар. Његова стилска изражајна средства, углавном обележена романтизмом националног усмерења, обогаћена су елементима са којима је дошао у контакт на студијским путовањима: веристички узори, позноромантичарска и импресионистичка хармонија, колористичка оркестрација, но сви они су повезани у органску целину, прожету елементима фолклора.
Награде
Носилац више одликовања.
Значајна дела
Сценска музика
Сутон, музичка драма у једном чину, 1925.
Охридска легенда, балет у четири чина, 1947.
Симфонијска музика
Чучук-Стана, увертира, 1907.
Четири свите из Охридске легенде, 1947.
Поема зоре, симфонијски увод ораторијума Васкрсење, 1912.
Концертантна музика
Симфонијска фантазија, за виолину и оркестар, 1908.
Рапсодија за клавир и оркестар, 1942.
Вокално-инструментална музика
Васкрсење, ораторијум, 1912.
Песме за глас и клавир
Световна и духовна хорска музика
Јесен, за мешовити хор, 1910.
Опело у бе-молу, 1915.
Дубровачки реквијем (стихови: Јован Дучић), 1930.
Значајна извођења
Чучук-Стана, Београд, 1907.
Васкрсење, Београд, 1912.
Опело у бе-молу, 1919.
Сутон, Београд, 1925.
Охридска легенда, Београд 1947, Москва 1958, укупно преко 300 извођења до 1969.
Значајна издања (нотна и аудио издања)
Дела издавало одељење за ликовну и музичку уметности Српске академије наука и уметности.