Живот
Рођен 9. јануара у Неготину. Уписује гимназију у Београду коју успешно завршава, и тада почиње да додаје име Мокрањац, по очевом родном селу Мокрању, покрај Неготина. Након завршене гимназије уписао је Природно-математички одсек Велике школе у Београду, али 1879. године одлази на студије музике у Минхен. Студије музике наставља у Риму 1884/5. године, а наредне године прелази на конзерваторијум у Лајпцигу. По повратку у Београд 1887. године постаје хоровођа Београдског певачког друштва, док упоредо ради и као наставник музике у Првој београдској гимназији. Један је од оснивача прве Српске музике школе (данашње музике школе “Мокрањац”). Школа је основана 1899. године, а Мокрањац је био њен први директор и професор теоријских предмета. Такође, један је од оснивача првог српског гудачког квартета (са Ф. Мелхером, Ст. Шрамом и Ј. Свободом), који је својим активним учешћем на београдској музичкој сцени у периоду од 1889-1893 поставио темеље камерног музицирања код нас. Предавао је црквено појање на Богословији у Београду од 1901. За дописног члана Српске краљевске академије (данас Српска академија наука и уметности) изабран је 1906. Био је, такође, дописни члан и Француске академије наука, у чије звање је изабран 1911. године.
Мокрањац се данас сматра утемиљивачем српске уметничке музике јер је својим композицијама као и својим педагошким радом српску уметничку музику подигао на висок уметнички ниво и створио могућност за појаву првих музичари школованих у нашој земљи, дипломаца Српске музичке школе. Управо из тог разлога годишња награда Удружења композитора Србије носи његово име, као и многе музичке школе у Србији (у Београду, Неготину, Краљеву, Сенти, Пожаревцу, Врању, Бијељини (РС), Зајечару).
У Мокрањчеву част, сваке године крајем септембра одржавају се Мокрањчеви дани у Неготину. Фестивал је основан 1966. године и његов заштитни знак је натпевавање хорова – међународно хорско такмичење које окупља хорске певаче, диригенте и композиторе из земље и иностранства.
Мокрањчев лик налази се на новчаници од 50 српских динара.
Композициони стил
Мокрањчево стваралаштво је фокусирано на хорску музику a cappella (уз малобројне изузетке). Разлог томе треба тражити у дотада слабо развојеном музичком животу у Србији у којем су доминирала певачка друштва и хорови различитих састава. Његова најзначајнија дела су заснована на фолклорној грађи, док је знатан део његове композиторске активности посвећен и православној духовној музици. Карактеристике Мокрањчевог стила су чистота хорског става, формална дотераност, зналачки одабир народних мелодија погодних за уметничку обраду, као и хармонски израз адекватан латентним хармонским особинама фолклорног материјала. Стога се Мокрањчева дела сматрају изузетним примерима уметничке стилизације фолклора која служе као узор генерацијама композитора иза њега за које је национални музички идиом представљао основу оригиналног стварања.
Значајна дела
Руковети
Прва руковет (1883) – за мушки хор, тенор и бас соло, песме “из моје домовине”
Друга руковет (1884) – за мешовити хор и соло баритон, песме “из моје домовине”
Трећа руковет (1888) – за мешовити хор и тенор соло (прва верзија); песме “из моје домовине”
Четврта руковет (1890) – за мешовити хор, бас соло, клавир и кастањете, песма “из моје домовине” (Мирјана)
Пета руковет (1892/93) – за мешовити хор, сопран и тенор соло, песме “из моје домовине”
Шеста руковет (1892) – за мешовити хор и тенор соло, песме “из моје домовине” (због прве песме Хајдук Вељко о јунаку Неготинске крајине, ово је химна Мокрањчевих дана)
Седма руковет (1894) – за мешовити хор и тенор соло, песме “из Старе Србије и Македоније”
Осма руковет (1896) – за мешовити хор, песме “са Косова”
Девета руковет (1896) – за мешовити хор, песме “из Црне Горе”
Десета руковет (1901) – за мешовити хор, “песме са Охрида”
Једанаеста руковет (1905) – за мешовити хор, песме “из Старе Србије”
Дванаеста руковет (1906) – за мешовити хор, песме “са Косова”
Тринаеста руковет (1907) – за мешовити хор, песме “из Србије”
Четрнаеста руковет (1908) – за мешовити хор, “песме из Босне”
Петнаеста руковет (1909/1910) – за мешовити хор и тенор соло, “песме из Македоније”
Приморски напјеви (1893/5) – за мешовити хор, песме са Хрватског приморја
Козар (1904) – за мешовити хор
Опело у фис-молу (1888) – за мештовити хор
Литургија св. Јована Златоустог (1894/95) – за мештовити хор
Сценска музика за Ивкову славу Стевана Сремца (1901) за солисте, ансамбле и мешовити хор уз пратњу оркестра
Српске народне песме и игре са мелодијама из Левча (сакупио Т. Бушетић, музички приредио и предговор написао Ст. Ст. Мокрањац) (1902)
Осмогласник, 1908
Српско народно црквено појање (1908)
Значајна извођења
Мокрањац је премијерно изводио све руковети, од Једанаесте руковети надаље то се редовно догађало на традиционалном новогодишњем концерту Првог београдског певачког друштва.
Извођење Литургије св. Јована Златоустог 1975. године у Загребу, хор Иван Горан Ковачић под управом Владимира Крањчевића
Извођење руковети на 49. Мокрањчевим данима у Неготину септембра 2014, хор РТС, диригент Бојан Суђић.
Значајна издања (нотна и аудио издања)
Нотна издања
Сабрана дела Стевана Стојановића Мокрањца, издавач Службени гласник, Београд, 1992;
десет томова – Световна музика I (Руковети), Световна музика II, Световна музика III, Духовна музика I (Литургија), Духовна музика II, Духовна музика III, Духовна музика IV, Духовна музика V, Етномузиколшки записи, Живот и дело.
Аудио издања
Руковети; Литургија; Опело. Хор Радио-телевизије Београд под управом Младена Јагушта (ПГП-РТС, 1982).
Литургија Св. Јована Златоустог, Академски збор Иван Горан Ковачић под управом Владимира Крањчевића (Југотон, 1986).