У ишчекивању премијерног извођења композиције Нула за шест гласова на Музичком бијеналу у Загребу (13–22. април 2023), разговарали смо са композитором Југом Марковићем о важности гласа у његовом опусу и, нарочито, у последњих неколико година. Као последње у успешном низу Марковићевих вокалних остварења, дело Нула ће се наћи на концерту BALKAN AFFAIRS, где ће га састав Neue Vocalsolisten из Штутгарта извести заједно са делима других младих композитора из региона.
Можете ли нам описати место и улогу гласа у Вашем опусу?
Глас игра једну од главних улога у мом раду последњих година. Од 2016 године, када сам написао Српске љубавне песме (за сопран и гудачки квартет) као и Ultraterreno (за два женска гласа и клавир) мислим да није прошла ниједна година без вокалног дела, укључујући и ову 2023 – од хорске музике, преко солистичких вокалних састава, гласа у ансамблу до соло гласа с електроником.
Глас је стално присутан у мом раду али се мој приступ њему и контексти у којима га користим често и нагло мењају. Људски глас ме наводи и инспирише да истражујем и ризикујем (нпр Nirvana, за хор, 2017 или Defiant walks barefoot, за глас и електронику, 2021); али исто тако и да наново проживљавам традицију и да у њој тражим место у коме се удобно и природно осећам – нпр. већ поменуте Српске љубавне песме или пак Пет трагова (за хор, 2019).
Битно је нагласити да мој приступ гласу није униформан већ пуно зависи од контекста у коме радим и за који радим као и од тога да ли радим са специфичним извођачем.
Како бисте описали однос између гласа као звучног, материјалног и телесног феномена и текста / вербалног садржаја који глас треба да изведе?
Пре свега, верујем да је однос текста и звука тј. текста и музике арбитраран. Њихова конекција функционише на једном личном, субјективном, произвољном, интуитивном, симболичном и пре свега мистичном нивоу.
Веза између гласа и вербалног садржаја коју он износи није апсолутна али је у случају добре музике јака и делује нераскидиво.
Када компонујете за глас, да ли имате у виду одређеног извођача, тип гласа или врсту извођења или је чешће случај да полазите од идеје којој би извођачи различитог калибра требало да се прилагоде?
Оба. Зависи од практичних ствари. Уколико унапред знам ко ће бити извођач а да притом и знам да ћемо имати могућност да разговарамо, пробамо и заједно посветимо неко време ”тражењу” – у том случају компонујем за специфичну особу и особености њеног гласа. Уколико за време пројекта нема тих могућности, поготово времена за сарадњу „један на један” и истраживање, тада компонујем за генерални тип гласа. Но и у овом другом случају су ми потребне основне информације, као што су тип гласа, распон, лаге, комфор зоне и сл.
Последњих година ми је овај први приступ сарадње интересантнији и инспиративнији, нарочито после врло успешне и занимљиве сарадње са певачицом Теом Шоти са којом сам радио на композицији Defiant walks barefoot и у чијем смо стварању обоје и учествовали и уживали. Готово све композиционе одлуке у тој вокалној деоници уско су везане за Теин глас и његове специфичности.
У Вашим делима приметан је истанчан однос према просторности извођења и телесности извођача. Када компонујете за глас, колико је то уједно компоновање и за тело које се креће, гестикулира, дише, греши…?
Као и у једном од претходних питања, мој одговор је двојак.
Некада је за мене глас само глас и занима ме само његово звучање. Глас као звук потпуно одвојен и изолован од телесности. У томе има нечег универзалног и симболичног што ме јако привлачи.
Са друге стране, као што си и сама рекла, у мојој музици често постоји и однос према телесности извођача. Тај однос постоји онда када медијум тј. извођач узима улогу једног конкретно бића тј. онда када узима један специфични идентитет а не представља само генерални медијум. Телесност је присутна онда када се кроз глас обраћа микро а не макро космос. Такав је случај нпр у incidAnces (за глас и три инструмента, на текстове Данила Хармса, 2017) или пак већ поменутом Defiant walks barefoot.
У последње време посветили сте се и истраживању гласа у пољу електроакустичке музике. Како гледате на ширење спектра могућности гласа проширеним вокалним техникама или технолошким средствима?
Оно што називамо проширеним гласом је заправо природан гест који је ”проширен” само из угла наше врсте музике. Такав глас је нешто са чиме сам одрастао, а моје интересовање и афинитет ка њему не долазе из традиције (савремене) класичне музике већ из света метала, поготово његових агресивнијих праваца (death, black).
Не желим да кажем да ја у својој музици употребљавам баш такве начине певања (као у блек и дет металу) већ да је мој однос ка ”неконвенционалној” употреби гласа умногоме формиран са стране. Људски глас у музици може да има разне појавне облике, а европска класична традиција певања је само један од мноштва израза.
У том пољу најразличитијих могућности електроником процесуиран глас је нешто што ме посебно занима. Нарочито су ми интересантне референце и везе које се кроз могу правити са другим музичким правцима у којима је озвучени и електронски измењени глас стално присутан. Нека од тих истраживања у том правцу започета су у Defiant walks barefoot и значајно су подстакнута сарадњом са већ поменутом Теом Шоти чије вокално искуство долази из електронске музике, џеза и експерименталне импровизоване музике.
Електроником и гласовима ћу се поново бавити већ ове године у новој композицији за барокни хор и електронику (у сарадњи са Иркамом и Музичким центром барока Версаја).
Разговарала: Бојана Радовановић
Website: https://www.jugmarkovic.com/