Живот
Рођен је у Осијеку, 29. јануара 1900. године, док је музичке студије започео у Загребу, а наставио у Прагу и Бечу. У Загребу је радио од 1924. до 1940. године као наставник музике у Женској грађанској школи, Учитељској школи и Реалној гимназији. Са Златком Гргошевићем је 1927. године покренуо иницијативу за оснивањем музичке школе у Загребу, данас школе “Лисиниски”, где је такође радио као наставник музике. У Београд прелази 1940. године и ради најпре као наставник у Средњој музичкој школи при Музичкој академији (данас школа “Јосип Славенски”), а потом као ванредни (од 1945. године) и редовни професор (1950-66. године), где је предавао композицију и теоријске предмете. Уз композиторски и педагошки рад, Тајчевић се бавио и дириговањем – у Загребу је водио академско певачко друштво “Балкан”, као и Српско певачко друштво. Такође је објављивао и музичке критике у стручним листовима и часописима – у Обзор, Вијенац, Илустровани лист, Покрет, Ријеч, Слободна трибуна (Загреб), Политика, Глас, Ревија, Звук (Београд). Написао је уџбенике Основи музичке писмености, Општа наука о музици, Основна теорија музике и Контрапункт. Преминуо је у Београду 18. јула 1984. године.
Музичка школа у Лазаревцу носи име Марка Тајчевића.
Композициони стил
Фолклор је полазна тачка Тајчевићевог композиционог стила, било да је у питању једноставно обрађивање народних мелодија или оригинално стварање у духу народне музике, са мелодијом и умерено савременом, модално обојеном хармонијом којом остварује атмосферу која носи фолклорни печат.
У периоду пре Другог светског рата компоновао је углавном дела за клавир (Седам балканских игара, 1926, Пет прелудијума за клавир, 1935), док се у годинама након рата окреће камерним обицима угланом за гудаче (Гудачки квартет, два Дивертимента за гудаче, Пасакаља за гудаче, Чакона за виолину соло).
Вокални облици су кључни део његовог стваралаштва. Писао је музику за различите врсте хорове (како световну тако и духовну), као и за соло гласове. Од духовне музике истичу се Четири духовна стиха из 1928. године.
Награде
Орден рада са црвеном заставом.
Значајна дела
Хорска дела
Македонске песме, за мешовити хор (1932)
Веселе попевке, за мешовити хор
Јуријевске попевке, за мешовити хор
Три мадригала, за мешовити хор (1949), на стихове дубровачких ренесансних песника Ивана Бунића и Шишка Менчетића
Пјесме мртвих пролетера, за мешовити хор (1945), на текст поеме Бранка Ћопића
На петровачкој цести, за мешовити хор
Комитске песме, за мушки хор (1932)
Пјесме из Градишћа, за мушки хор (1950)
Додолске песме, за женски хор
Женидба врапца Подунаваца, за женски хор
Бугарске коледарске песме, за женски хор
Литургија Св. Јована Златоустог, за мештовити хор (1931)
Четири духовна стиха, за солисту и мешовити хор (1928)
Соло песме
Прича, за бас и клавир (1930), на текст познате баладе Ђуре Јакшића Отац и син
Три баладе Петрице Керемпуха, за бас и клавир (1948), на текстове Мирослава Крлеже
Из руске лирике, циклус за мецосопран и клавир – песме Ти памтиш, Поред језера, Нећу ником рећи, Над гробом
Два Микеланђелова сонета, за дубоки глас и клавир (1952)
Дела за клавир
Седам балканских игара (1926) – виолиниста Јаша Хајфец је урадио прераду за виолину и оркетар, док је Бого Лесковиц ово дело оркестрирао за велики симфонијски оркестар
Српске игре (1937)
Пет прелудијума (1935)
Варијације на тему у це-молу (1948)
Сонатина (1953)
Дела за гудаче
Гудачки квартет
Дивертименто ин Сол
Дивертименто ин Ре
Пасакаља
Чакона
Значајна извођења
Премијера Седам балканских игара, 25. фебруара 1927. године у Загребу, дело извео Станислав Станчић коме је дело и посвећено.
Пет прелудијума премијерно је извела Мелита Лорковић у Загребу, 7. марта 1939. године.
Комитске песме је премијерно извео Јаков Готовец са хором Младост у Загребу, 1932. Године.
Пјесма мртвих пролетера премијерно је изведена, 1. марта 1945. године. Дело је извео хор Радио Београда под управом Милана Бајшанског. Три мадригала је први пут извео хор Радио Београда, 6. јула 1951. године.
Пјесме из Градишћа је први пут извео хор Дома ЈНА под управом Слободана Крстића, 25. фебруара 1952. године.
Четири духовна стиха је премијерно извео хор “Лисински” и солиста Рудолф Букшег) под управом Милана Сакса, 1929. године у Загребу.
Значајна издања (нотна и аудио издања)
Тајчевићева дела штампали су југословенски издавачи као што су Просвета, Фрајт, Хрватски глазбени завод, али и немачке, (Хенле Мусикверлаг, Сцхотт, Ханс Гериг Мусикверлаг), совјетске (Мусгиз), и америчке издавачке куће (Rongwen Music, Inc., Warner Brothers, Broude Brothers, Ltd.).
Хор Радио-телевизије Београд, под управом Даринке Матић-Маровић 2004. године објавио је ЦД са хорском музиком Марка Тајчевића (Комитске песме, Додолске песме, Три мадригала и Четири духовна стиха).
Хор Радио Београда под управом Младена Јагушта 1987. године објавио је плочу са Четири духовна стиха (на страни А плоче било је Опело Стевана Христића).
Хор Београдски мадригалисти са солистом Живаном Сарамандићем под управом Дејана Миладиновића објавили су плочу са Тајчевићевом Литургијом 1985. године.
Удружење композитора Србије је 1971. године објавио је плочу са Тајчевићевим хоровима – Комитске песме, Три мадригала, и Песме из Градишћа, у извођењу хора Радио Београда под управом Боривоја Симића (на страни А плоче било је Опело Стевана Христић).
Пијанисткиња Олга Јовановић је снимила Пет предлудијума Марка Тајчевића.