Живот

Властимир Перичић је рођен у Вршцу, 7. децембра 1927. године. Школовао се најпре у Земуну (основна школа и гимназија), потом у Музичкој школи у Београду. Студирао је на Одсеку за композицију Музичке академије у Београду, где је дипломирао 1951. године у класи Станојла Рајичића. Током школске 1955-1956, усавршавао се на Академији за музику и извођачке уметности у Бечу, у класи Алфреда Ула. Нарочито је значајна његова педагошка делатност. Радио је најпре у Основној музичкој школи Јосиф Маринковић, а потом у Средњој музичкој школи при Музичкој академији. 1954. године је изабран за асистента на катедри за композицију, 1961. за доцента на катедри за теоријске предмете, 1965. за ванредног, а 1988. за редовног професора. Од 1971. године, предавао је Историју југословенске музике на Одсеку за музикологију. Пензионисао се 1993. године.
Био је сарадник у изради Музичке енциклопедије Jугословенског лексикографског завода и сарадник часописа Звук. Југословенска музичка ревија. Аутор је и већег броја музичко-теоријских уџбеника (Наука о музичким облицима, коаутор Душан Сковран, Преглед науке о хармонији, коаутор Милутин Раденковић), монографија о Јосифу Маринковићу и Станојлу Рајичићу. Такође, аутор је и бројних студија (Развој тоналног система, „Ludus tonalis“ Паула Хиндемита, Јосип Славенски и његова ‘астроакустика’).
Умро је 1. марта 2000. године.
Композициони стил
Дела Властимира перичића одликују се прегледношћу форме и јасноћом хармонског језика. Његов неокласичарски стилски проседе неретко је обогаћен призвуцима романтичарских али и импресионистичких хармонских решења. У каснијим фазама композиторовог стваралаштва, јављају се и смелија хармонска решења, али без напуштања тоналитета, у виду коришћења технике проширене тоналности.
Награде
- Награде Народне омладине Југославије за II и III руковет (1948. и 1950. године)
- Награда на конкурсу Ђовани Батиста Вилоти у Верћелију, Италија, за Гудачки квартет (1950)
- Награда Удружења композитора Србије за Симфонијету (1959)
Значајна дела
- Две народне за мешовити хор (Мегла се кади и Три години), 1946. рев. 1948.
- Три минијатуре за клавир (Canzonetta, Valse, Chant sans paroles), 1947. Верзија за кларинет и клавир 1995.
- Интермецо, за клавир, 1947. Верзија за кларинет и клавир 1996.
- Менует за гудачки квартет, 1947. Верзије за кларинет и клавир и за кларинет и гудаче 1995.
- Три соло песме (У троје, Грм, Била једном ружа једна), 1948.
- Два мешовита хора (Грм, Вече на шкољу), 1948.
- I руковет, песме из Врања, за мешовити хор, 1948.
- Тема са варијацијама за клавир, 1948.
- II руковет, песме из Македоније, за мешовити хор 1948.
- Соната за клавир у eф-молу, 1949.
- Пепељуга, музика за дечји марионетски комад, за камерни оркестар, 1949.
- III руковет, песме из Далмације, за мешовити хор, 1949.
- Гудачки квартет у дe-молу, 1950.
- Шумске идиле, циклус песама за глас и клавир, 1950.
- Новела од Станца, сценска музика, 1950.
- Симфонијски став, за оркестар, 1951.
- Сонатина за виолину и клавир у Е-дуру, 1951.
- Сонатина за клавир, 1952.
- Fantasia quasi una sonata, у гe-молу, за виолу и клавир, 1952.
- Пасакаља за виолончело и клавир, 1955.
- Мала свита за три виолине, 1955. (изгубљено)
- Симфонијета за гудачки оркестар, 1956/57.
- Три песме Рабиндранта Тагоре, за глас и клавир, 1957.
- Дрвени коњић, музика за дечји филм, 1957.
- Ноћ без јутра, циклус песама за глас и клавир, 1959.
- Прелудијум за клавир, 1960.
- Градинар, циклус песама за глас и клавир, 1962/64.
- Сонатина за кларинет и клавир у Eф-дуру, 1996.
- Sonatina breve за кларинет и клавир, у де-молу, 1996.
- Ciacconetta за кларинет и клавир, 1996.
- Sarabanda e Fugetta, за кларинет и клавир, 1996.
- Соната за виолончело и клавир у бе-молу, 1996 (садржи и Пасакаљу за виолончело и клавир, 1955).
- Две етиде за кларинет и клавир, 1997.
- Три дуета за два кларинета и клавир, 1997.
- Кто Бог велиј, за мешовити хор, 1998. Верзија за мушки хор, 1998.
Значајна издања (нотна и аудио издања)
Дела је издавало Удружење композитора Србије.