Autorski koncert Lazara Đorđevića u Beogradu

Prvi autorski koncert Lazara Đorđevića biće održan u Beogradu 2. februara 2022. u Ruskom domu, sa početkom u 19.00 časova. Na koncertu će premijerno biti izveden doktorski umetnički projekat pod nazivom Pandora – dvostruki koncert za violu, violončelo i orkestar. Premijerno pred beogradskom publikom biće izveden i prvi srpski koncert za harmoniku i orkestar Memoria in Aeterna nastao 2017. godine.

U projektu učestvuju: solisti Saša Mirković, viola; Pavle Popović, violončelo i Darko Dimitrijević, harmonika; dirigent Ivan Marković i orkestar koji čine Ansambl Metamorfozis i gostujući izvođači. Projekat su podržali Sokoj, Ruski dom i Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.

  • Save

Naziv kompozicije predstavlja direktnu referencu na mit o Pandori. Poistovećivanje lika Pandore sa novonastalom kompozicijom je u uskoj vezi sa uticajima, iskustvima i uzorima koji su doprineli stvaranju mog kompozicionog izraza. Atina, Afrodita, Apolon, Demetra, Posejdon, Hermes, Zevs i Hera dali su svoj doprinos u otelotvorenju Hefestove žene od gline. Na isti način dvostruki koncert za violu, violončelo i orkestar Pandora predstavlja sabranje „najboljih darova“, različitih iskustava, koja sam sticao tokom kompozitorske karijere sarađujući sa raznim profesorima, kompozitorima i izvođačima.

O kompoziji Pandora u kontekstu višegodišnjeg rada na doktorskom umetničkom projektu, Đorđević je rekao sledeće:

Za realizaciju doktorskog umetničkog projekta Pandora potrebni su veliki izvođački aparat, adekvatan prostor, tehnička potpora, a samim tim i značajna finansijska sredstva. Želeo sam da Pandora bude monumentalan projekat koji će ostaviti trag na srpskoj muzičkoj sceni i doprineti razvoju i afirmaciji srpske muzike za solističke instrumente i orkestar. Ostavljam Pandora da ujedini izuzetne izvođače koji će svojim individualnim sposobnostima doprineti kompaktnom muzičkom izrazu, dajući i lični i kolektivni pečat celokupnom koncertantnom izrazu.

Pandora – dvostruki koncert za violu, violončelo i orkestar predstavlja moj doktorski umetnički projekat. Realizacija dugo inkubirane ideje stvaranja koncerta za dva solistička instrumenta i orkestar sjedinjuje solističku i orkestarsku praksu, predstavljajući savršenu prostorno-vremensku sredinu za realizaciju stvaralačke namere. Upotreba dva solistički tretirana gudačka instrumenta daje žanru solističkog koncerta novu dimenziju superponiranja solo instrumenata istog tembra. Poetika kompozicije Pandora predstavlja sintezu dosadašnjih iskustava i istraživanja na polju zvuka i stalnog traganja za novim kompoziciono-tehničkim izrazima. Redefinisanje hijerarhije muzičkih komponenti bila bi jedna od polaznih tačaka ovog dela. Melodija, koja je kroz istoriju muzike bila na vrhu pomenute hijerarhije, sada se povlači u drugi plan, ostajući u domenu pratnje, često iscepkana na kratke floskule ili zamagljena u okviru različitih zvučnih događaja. Primat je dat boji i tembru, a uz njih, u uskoj vezi, orkestraciji, harmoniji i pojedinačnom tretmanu instrumenata, koji u različitim orkestarskim, kamernim, pa i solističkim situacijama kreiraju nove zvučne palete. Značajnu ulogu u sveukupnom zvučnom spektru ima i ritmičko-metrička komponenta koja postaje i konstruktivni element određenih odseka kompozicije zasnovanih na perkusivnom tretmanu orkestra. Inovativnost na polju harmonije utemeljena je na prirodnom fizičkom fenomenu samog zvuka, odnosno nizu alikvota prisutnih u jednom tonu. Alikvotni niz tretiran je kao svojevrsna lestvica alikvota tona u okviru koje ne postoji nikakva hijerarhija među tonovima. Jedini primat ima sam fundament. Podjednaka zastupljenost alikvotnih nizova sa fundamentima različitih tonskih visina za posledicu ima ravnopravni tretman svih tonskih visina bez osećaja tonske centralizacije. Takođe širenju spektra alikvota rešenja doprinosi i upotreba šuma, kao i različitih vidova distorziranih zvukova. Formalni obrazac koncerta uključuje zasebne solističke kadence viole i violončela, kao i zajedničku dvostruku kadencu u okviru kode kompozicije.

Pored Pandore, na koncertu će biti izveden i koncert Memoria in Aeterna, premijerno izveden 2017. godine na drugom izdanju međunarodnog festivala harmonike i kamerne muzike Eufonija i pisan u okviru projekta Nova srpska muzika za harmoniku. Delo je posvećeno akordeonisti Darku Dimitrijeviću, solisti premijernog izvođenja u Novom Sadu. Đorđević je naglasio da je “specifičnim tretmanom solističkog instrumenta i orkestra dostignuta široka paleta tonskih boja. Smena različitih zvučnih situacija, raspoloženja i kontrasta u međusobnom sadejstvu gradi skladnu i uzbudljivu muzičku celinu. Sa stanovišta forme, kompozicija predstavlja jednostavačni koncert sa dve solističke kadence”.

  • Save
Foto: Miloš Dašić

Osvrnuvši se na logističke i finansijske izazove u pripremi projekta, Đorđević je podvukao da:

Projekti poput Pandore imaju ogroman značaj za razvoj i afirmaciju savremene muzike na srpskoj muzičkoj sceni. Autorski koncert u okviru koga se izvode prvi srpski koncert za harmoniku i orkestar, a zatim premijerno dvostruki koncert za violu, violončelo i orkestar, vraća na velika vrata savremenu srpsku muziku koncertantnog žanra.

Visok umetnički kvalitet je uvek bio moj cilj. Prilika da svojom muzikom i svojim talentom doprinesem razvoju srpske kulture i njenom što boljem pozicioniranju na evropskoj, pa i svetskoj muzičkoj sceni moja je najveća motivacija. Za realizaciju ovakvih ideja potrebna su velika logistička i finansijska sredstva. Kada sagledam ceo put od ideje do realizacije, veliku zahvalnost dugujem pre svega mojoj porodici, uz čiju podršku sam istrajao u toj ideji, ali i svim ljudima koji učestvuju u projektu, sjajnim solistima: Saši Mirkoviću, Pavlu Popoviću i Darku Dimitrijeviću, dirigentu Ivanu Markoviću, ansamblu Metamorfozis i gostujućim izvođačima, grafičkom dizajneru Ivanu Mišiću, Ruskom domu, Sokoj-u i Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Nadam se da će u budućnosti više vladinih i nevladinih institucija i organizacija prepoznati kvalitet i značaj ovakvih projekata i podržati njihovu realizaciju.

Uz poziv da se vidimo na koncertu 2. februara i zajedno otvorimo Pandorinu zvučnu kutiju, kompozitor zaključivanjem jednog poglavlja otvara sledeće:

Doktorat jeste najviša stepenica akademskog obrazovanja, međutim tu se ne završava razvojni put jednog umetnika. Naprotiv, tek počinje! Nakon realizacije ovog projekta posvetiću se već planiranim projektima iz oblasti kamerne muzike najrazličitijih sastava, kao i nastavku pedagoške karijere na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Kontakt:

E-mail: kompozitor.djordjevic@gmail.com

YouTube kanal: https://www.youtube.com/channel/UCBlOGCfKQPaB0vHs9APSGnw

Facebook stranica: https://www.facebook.com/CompoSerb/

Leave a Reply

Your email address will not be published.