Nakon selekcije top pet dela srpske simfonijske muzike, top pet opera domaćih kompozitora, i top pet vokalno-instrumentalnih ciklusa savremenih kompozitora, posvetićemo pažnju ostvarenjima u oblasti primenjene muzike i pokušati da svedemo izbor na top pet dela srpske primenjene muzike. Iako je pojam primenjena muzika izuzetno širok i obuhvata više oblasti, u sledećoj listi ćemo se ipak ograničiti na primenjenu muziku u pozorišnoj i filmskoj muzici (izuzetak na ovoj listi biće jedno mesto posvećeno muzici za TV seriju). Veća dostupnnost audio i video snimaka u kojima muzika izdvojena na ovom spisku doprinosi sadejstvu drugih elemenata celine, omogućuje čitaocu da bude slušalac ali i gledalac koji može u potpunosti da iskusi kontekst u kom pomenuta muzika pronalazi svoje mesto.
Ograničavanje na domen pozorišta i filma (većinom) opravdano je dosadašnjom praksom: imali smo prilike da nešto kažemo o pojedinačnim delima u okviru primenjene pozorišne muzike (kao što je, na primer, bila muzika za predstavu Banović Strahinja Zorana Erića) ali i priliku da govorimo o opusima primenjene muzike određenih kompozitora (kao što je to bio Vartkes Baronijan) te da ih detaljnije predstavimo čitaocima ovog bloga. Nadamo se da će ova lista pomoći čitaocima da, delić po delić, otkrivaju mozaik koji čini primenjena muzika u srpskim okvirima.
1. Muzika Zorana Erića za predstavu Pogled u nebo
Inscenacija drame Pogled u nebo (eng. Skylight) pisca Dejvida Hera (David Hare) igrana je premijerno u Zvezdara teatru na Novoj sceni 30.4.2003. godine (poslednje izvođenje bilo je 21.5.2008. godine) u režiji Ljiljane Todorović, a uloge su tumačili Milica Mihajlović (Kira Holis), Radovan Vujović (Edvard Sardžent) i Vojislav Brajović (Tom Sardžent). (Zvezdara teatar, zvanični sajt) Ova drama, upriličena za scenu, daje publici priliku da prepozna sebe ili sopstveno iskustvo, sopstvene probleme (naročito u priči između Toma i Kire) a popularnost i privlačnost same drame leži u činjenici da su priče i problemi protagonista, prema zapažanju pisca drame,
dotakle ljude na različite načine koji su često povezani sa njihovim sopstvenim iskustvom, pošto je delom vezano za žaljenje, proces žaljenja ili ljubavne afere.
(Hare, 2017)
Ono što čini Erićevu muziku jedinstvenom u kontekstu ove predstave jeste uspostavljanje „britanskog” ambijenta ovog delića života, ali predstavlja i muzički okvir susreta dvoje bivših ljubavnika, udovca Toma Sardženta i Kire Holis. Kompozitor obrazlaže odabir instrumenata za svoju muziku rečima da je Skylight tipična engleska predstava… ne može da ide bez oboe i fagota. (Erić i Novaković, 12.5.2017) Muzika nas podseća na mesto odvijanja radnje, ali u nekom delu i sa poreklom pisca drame upravo zbog pomenutih instrumenata koji neretko asociraju na britansku kulturu. Nastupa u prelazima između scena i između dva čina kao i na samom kraju. Ovo neopterećeno pozicioniranje muzike na strateške tačke dovoljno je da dâ muzički okvir sceni, stavljajući likove u fokus i dozvoljavajući gledaocu da se u potpunosti poveže sa parčetom života koji se odvija pred njegovim očima.
(snimak predstave objavljen je na zvaničnom kanalu RTS Kulturno-umetnički program)
2. Muzika Zorana Simjanovića za film Balkan Ekspres
Muzika Balkan Ekspresa (kao i njegovog drugog dela i televizijske serije) u režiji Branka Baletića, a naročito njegova kultna tema, jedna je od najprepoznatljivijih u kinematografiji – ona je poznata i ljudima bez iskustva gledanja filma. Pored Balkan Bugija, film pamtimo i po Simjanovićevim numerama kao što su Dukat, Daleke jecaju zvezde/Poslednji tango, Maramica markizet, Lilijana Lili, instrumentalnoj varijanti pesme Ja žudim i Balkan Bluz koji su pratili život i avanture naših protagonista u prvim mesecima nemačke okupacije Jugoslavije. Simjanović navodi da je ideju vodilju za pisanje muzike za oba filma bila muzika između dva rata, bliže početku Drugog (Novaković, 2019: 123). Usnu harmoniku, orkestre sa violinom, harmonikom, tubom, klavirom i bubnjem kompozitor ističe kao neke od najzastupljenijih instrumenata koji su obeležili vreme pred rat. (Simjanović i Novaković, 2019: 124) Tragikomične situacije u koje su zapadali naši protagonisti praćena je muzikom koja čini scene nezaboravnim i kultnim.
(više o oba Balkan Ekspres filma govorila sam u radu: Monika Novaković, „Balkan Ekspres miks Zorana Simjanovića: status pesme između arhivske i originalne muzike za film”, u: Nataša Crnjanski (ur.) Zbornik radova Akademije umetnosti, 2019, 7, 120–132)
3. Muzika Dušana Radića za film The Long Ships
Radnja filma The Long Ships (Dugi brodovi, 1964) legenda je o vikinzima koji traže zlatno zvono, majku svih glasova, zvono za kojim tragaju i Mavari. Režiju potpisuje Džek Kardif a muziku Dušan Radić. Radićeva muzika uspeva da pleni svojim herojskim i odvažnim prizvukom dok prati protagoniste u potrazi za predmetom iz legende. Glavna tema ukazuje nam na veličanstvenost i simboliku dugih brodova a odiše duhom koji se često vezuje za velike filmske produkcije tog vremena. Radić je na polju filmske muzike bio aktivan od 1961. do 1971. godine (Vasiljević, 2016: 76) a pored ovog filma, kao jedna od poznatijih ističe se najčešće i njegova muzika za film Genghis Khan (Džingis Kan) iz 1965. godine u režiji Henrija Levina.
Poslušajte Radićevu muziku za film Dugi brodovi klikom na ovaj link.
4. Muzika Milivoja Miće Markovića za TV seriju Otpisani
Najavljeni izuzetak u ovoj listi je evergrin, kako sam kompozitor naziva ovu muziku u intervjuima (Marković, 2011, intervju, 19:37), jeste muzika Milivoja Miće Markovića za TV seriju Otpisani u režiji Aleksandra Đorđevića. Marković ističe da
kad su Otpisani u pitanju eto sa zadovoljstvom mogu da kažem da sam napisao evergrin. Možda on ne bi bio evergrin da nije u kontekstu filma, odnosno filmske serije i to, ali da je on izveden kao neko samostalno delo, ne verujem da bi to dostiglo razmere, toliko izvođenja…
(Marković, 2011, 19:37-20:24)
Iako se prirodno tema serije ističe kao najpopularnija i često se podvlači kompozitorova izjava da je uzor imao u muzici za detektivsku seriju Shaft (koji, poput protagonista Otpisanih poseduje kultni status u popularnoj kulturi), moramo da istaknemo da privlačnost muzike čitave filmske serije leži upravo u improvizacionom džezu koji prati akciju u seriji.
5. Muzika Zorana Simjanovića za film Tango Argentino
Tango argentino (1992), u režiji Gordana Paskaljevića, jedan je od filmova koji ostavlja snažak utisak na gledaoca i navodi ga da dugo razmišlja o njemu pošto ga je odgledao. Posredi je priča o susretu dva života, jednog starog i jednog mladog – jednog starca koji otkriva volju za životom, gospodina Hulia Popovića i jednog dečaka, Nikole, koji stiče sve ono što nije dobio u okviru porodice. Sticajem okolnosti oni se sprijateljuju.
Film predstavlja komentar na uticaj društvenog kraha u vremenu u kom je sniman. Najzastupljenija numera (naročito u instrumentalnoj varijanti) jeste numera Tango argentino, čiji je tekst pisala Marina Tucaković a upečatljivosti same numere doprinosi izvođenje Mije Aleksića u ulozi Vojislava Hulia Popovića, tumača argentinskih numera.
Poslušajte muziku klikom na ovaj link.
piše: Monika Novaković