Život
Rođen je 27. oktobra 1884. u Beogradu. Imao je samo pet godina kada je kod Karla Mertla, člana orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu, počeo da uči da svira violinu. Nakon očeve smrti porodica se seli u Novi Sad i Milojević tamo počinje školovanje sa trećim razredom Srpske pravoslavne velike gimnazije novosadske koju je maturirao 1904. godine. U toj školi nastavnik muzike bio mu je kompozitor Isidor Bajić (1878–1915). Od jeseni 1904. do proleća 1906. godine pohađao je tri semestra na Filozofskom fakultetu u Beogradu izučavajući germanistiku, uporednu književnost, srpski jezik i književnost i filozofiju. Uporedo sa tim studijima pohađao je Srpsku muzičku školu gde je kod Mokranjca učio muzičko-teorijske predmete, a kod Cvetka Manojlovića klavir. Od letnjeg semestra akademske 1907/8. do letnjeg semestra 1909/10. godine pohađao je Filozofski fakultet univerziteta u Minhenu gde je studirao muzikologiju, književnost i filozofiju. Uporedo sa tim na minhenskoj Muzičkoj akademiji studirao je kompoziciju, klavir i dirigovanje. Na Karlovom univerzitetu u Pragu postao je prvi srpski doktor muzikologije 1925. godine. Vrativši se u Beograd, delovao je, do 1939, kao docent i vanredni profesor istorije muzike na Filozofskom fakultetu. Paralelno je, i sve do 1946, bio profesor i direktor (1943-46) Muzičke škole u Beogradu (nekadašnja Srpska muzička škola). Godine 1939. prešao je za redovnog profesora kompozicije i teorijskih disciplina na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Umro je 16. 1946. juna u Beogradu. Bio je učesnik Prvog balkanskog rata. Po izbijanju Prvog svetskog rata dodeljen je (sve do 1917) štabu Vrhovne komande. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju. Po povratku u Beograd nakon rata razvio je izuzetno bogatu muzičku delatnost kompozitora, muzikologa, muzičkog kritičara, folkloriste, muzičkog pedagoga, dirigenta i organizatora muzičkog života. Bio je jedan od najuticajnijih muzičkih kritičara u međuratnom periodu u Beogradu.
Godine 1925–1926. osnovao je, zajedno s grupom univerzitetskih nastavnika, Univerzitetsko kamerno muzičko udruženje „Collegium musicum”. To Udruženje odigralo je veliku ulogu u muzičkom životu međuratnog Beograda jer je od 21. aprila 1926. do 15. marta 1940. „Collegium musicum” održao 67 koncerata na kojima je izvedeno 417 kompozicija širokog stilskom usmerenja (od baroka i rokokoa do dela Paula Hindemita i Igora Stravinskog). Na tim koncertima Milojević je nastupao kao organizator, predavač, dirigent i klavirski saradnik. U okviru navedenog Društva Milojević je pokrenuo i uređivao notnu izdavačku delatnost od velikog značaja. „Collegium musicum” je objavio niz dela savremenih srpskih, slovenačkih i hrvatskih kompozitora, pored Milojevićevih kompozicija.
Godine 1907. oženio se Ivankom Milutinović (1881–1975), solo pevačicom i muzičkim pedagogom. Imali su kćerku Gordanu (1911–2003), pijanistkinju i muzičkog pedagoga. Njen sin, Milojevićev unuk, bio je kompozitor i akademik Vlastimir Trajković (1947-2017), profesor kompozicije i orkestracije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Muzička škola u Kragujevcu nosi ime dr Miloja Milojevića.
Kompoziconi stil
U početnoj fazi svoga umetničkog razvoja na Milojevića su uticali kompozitori srpske romantičarske nacionalne škole (Stevan Mokranjac, Josif Marinković). Studije u Minhenu otkrile su mu nemački novoromantizam i muziku Riharda Štrausa. Uticaj francuskog impresionizma bio je presudan u Milojevićevom stilskom razvoju, dok ga je boravak u Pragu, za vreme izrade doktorske disertacije, doveo u kontakt s avangardnim češkim kompozitorima. U pojedinim delima dotakao se i ekspresionizma, ali ipak tokom čitavog života ne napušta sklonost prema nacionalnom stilu to jest muzičkom folkloru koji ostaje u osnovi njegove umetničke muzike.
Disertacijom o harmonskom jeziku u delima češkog kompozitora Bedžiha Smetane odbranjenom 1925. godine postao je prvi srpski doktor muzikologije. Najznačajniji je srpski muzički kritičar i esejista prve polovine XX veka i jedan od najznačajnijih kritičara i muzičkih pisaca u istoriji srpske muzike. Između 1908. i 1942. objavio je preko hiljadu muzičkih kritika, studija, ogleda, prikaza, nekrologa i beležaka na stranicama velikog broja dnevnih listova, književnih i drugih časopisa (Politika, Srpski književni glasnik, Muzika, Zvuk). Široko obrazovan, izuzetno obavešten o kretanjima u evropskoj muzici, i o onoj avangardnog dejstva, poznavalac nemačke, francuske, češke i engleske muzikološke literature, Miloje Milojević je pisao jarkim, egzaltiranim, pa i plakatskim stilom koji, međutim, nije bio na uštrb stručnog i činjeničnog sloja u njegovim sastavima.
Značajna dela
Scenska dela
Sobareva metla, opera-balet (1923), baletska groteska na nadrealistički tekst Marka Ristića
Orkestarska dela
Smrt majke Jugovića, simfonijska poema (1921)
Intima, svita za gudački orkestar, op. 56 (1939), svita za gudački orkestar prema motivu re-la-do-mi-la; u šest stavova oslikana su nekolika raspoloženja što je sugerisano naslovima stavova; ostvarena je celovitost strukture, kao i zanimljiva zvučna i koloristička orkestarska rešenja.
Klavirska i kamerna muzika
Četiri komada za klavir, op. 23 (1917), označavaju prekretnicu u istoriji srpske klavirske literature po svojim umetničkim vrednostima.
Ritmičke grimase, za klavir, op. 47 (1935), Milojevićev iskorak u ekspresionizam; u ovom ciklusu klavir se povremeno tretira kao udaraljka, na pojedinim mestima nema oznake za vrstu takta, a harmonski aspekt odlikuje napuštanje tonaliteta i pojava klastera.
Kameje, za klavir, op. 51 (1937–1942), stilsko sadejstvo neoromantizma i
impresionizma
Melodije i ritmovi sa domaka Šare, Drima i Vardara, za klavir (1942)
Kosovska svita, za klavir (1942)
Melodije i ritmovi sa Balkana, za klavir, op. 69 (1942)
Povardarska svita, za klavir (1942)
Motivi sa sela, za klavir (1942)
Sonata za violinu i klavir u h-molu, op. 36 (1924)
Dva gudačka kvarteta (G-dur, 1905. i c-mol, 1906); Kvartet u G-duru prvo je delo toga žanra u srpskoj muzici.
Svetovna i duhovna horska muzika
Dugo se polje zeleni, mešoviti hor, op. 1. br. 1 (1909)
Slutnja, mešoviti hor, op. 1. br. 2 (1912)
Pir iluzija, op. 35 (1924), na tekstove Miroslava Krleže
Muha i komarac, mešoviti hor, op. 40 (1930), njegova najpopularnija horska
kompozicija, duhoviti skercando na narodni tekst, obeležen tonskim slikanjem; efektna kompozicija s razlogom često poređena sa Kozarom Stevana Mokranjca.
Kratko opelo u b-molu, za muški hor (1920)
Vidovdanska pričest, za dva hora (1929)
Solo pesme i simfonijski lid
Pred veličanstvom prirode, deset solo pesama za glas i klavir (1908–1920); u ovom ciklusu se uočavaju sve stilske nijanse koje karakterišu Milojevića kao kompozitora ovoga žanra (reč je o srpskom romantičarskom lidu, pod uticajem Riharda Štrausa, ali i sa elementima impresionizma); među uspelije pesme ubrajaju se Jesenja elegija, Pesma orla, Japan, Nimfa i Zvona.
Pesme na stihove francuskih pesnika za glas i klavir: La lettre, Berceuse triste, Prière, Hymne au soleil, L’heure exquise, La chanson du vent du mer (Pismo, Tužna uspavanka, Molitva, Himna suncu, Zanosni čas, Pesma vetra s mora, 1917)
Tri pesme za visoki glas i klavir, op. 67 (1924–1942)
Gozba na livadi, lirska simfonija za glas i orkestar (1939), prvi je primer simfonijskog lida u srpskoj muzici.
Značajna izvođenja
1. Juna 1922. Beogradska filharmonija pod dirigentskim vođstvom samog kompozitora izvodi simfonijsku poemu Smrt majke Jugovića
9. maj 1939. na Radiju Beograd u maju 1939, izvedena je svita Intima. Delo je izveo Veliki orkestar radio Beograda pod upravom Mihaila Vukdragovića.
16. januar 1940. Beogradska filharmonija pod upravom Lovra Matačića javno izvodi Intimu.
13. januar 1911. Beogradsko pevačko društvo izvodi hor Dugo se polje zeleni.
7. jun 1914. Srpsko pevačko društvo iz Zagreba pod viđstvom dirigenta Milana Zune izvodi hor Slutnja na takmičenju horova u Somboru.
18. maj 1930. na koncertu hora “Stanković” (pod upravom Mihaila Vukdragovića) izvodi hor Muha i komarac.
Značajna izdanja (notna i audio izdanja)
Мелодије и ритмови са Балкана за клавир, оп. 69. св. 1. „Просвета”, Београд, 1946.
Муха и комарац, Редактор Милан Бајшански. „Рад”, Београд 1948.
Зборник хорских песама 4. Одговорни уредник Драгутин Чолић. Савез културно-просветних друштава НР Србије, Београд 1951. (Од М. Милојевића: Дуго се поље зелени.)
Минијатуре за клавир, оп. 2. „Просвета”, Београд 1956.
Хорске песме за школску омладину. Редакција Јован Бандур. „Просвета”, Београд 1956.
Миниjатуре за клавир, оп. 2. Редакција Гордане Трајковић-Милојевић.
„Просвета”, Београд 1965.
Muha i komarac. (B. i.), Beograd (1971).
Мелодије и ритмови са Балкана за клавир, оп. 69. Св. 1. „Просвета”, Београд, 1972.
Мелодије и ритмови са Балкана за клавир, оп. 69. Св. 2. „Просвета”, Београд, 1972.
U planini: četiri impresije za violinu i klavir, op. 62. Udruženje kompozitora Srbije, Beograd 1979.
Tri pesme za visoki glas i klavir, op. 67. Udruženje kompozitora Srbije, Beograd 1980.
Sobareva metla. Baletska groteska u jednom činu. (Tekst Marko Ristić.) Udruženje kompozitora Srbije, Beograd 1981.
Solo pesme za visoki glas i klavir, оp. 87, na stihove japanskih pesnika (nemački prepev Paul Lueth, srpskohrvatski prepev Miloje Milojević). Udruženje kompozitora Srbije, Beograd 1983.
Intima, svita za gudački orkestar po motivu re-la-do-mi-la, op. 56. Udruženje
kompozitora Srbije, Beograd 1984.
Dve pesme na tekst Franza Toussainta, za tenor, sopran, flautu, violu i klavir, op. 39a i op. 39b, Udruženje kompozitora Srbije, Beograd 1985.
Sonata za obou (ili violinu) i klavir, op. 76. Udruženje kompozitora Srbije, Beograd, 1991.
Kompozicije za violinu i klavir srpskih autora. Karić fondacija, Beograd 1999.
Zastupljen je u Antologiji srpske klavirske muzike (I knjiga, I sveska, izbor dela: Dejan Despić, Vlastimir Peričić, Dušan Trbojević i Marija Kovač; redakcija i korektura Milojevićevih kompozicija: Vlastimir Trajković; Udruženje kompozitora Srbije, Beograd 2005, str. 30–96): Četiri komada, op. 23; Kameje, impresije za klavir, op. 51. i Vizije, op. 65. Predstavljen je i u Antologiji srpske solo pesme (I sveska, izbor i predgovor Ana Stefanović,
Udruženje kompozitora Srbije, Beograd 2008, pp. 49–101): iz ciklusa Pred veličanstvom prirode: Nimfa, op. 9. br. 1; Jesenja elegija, op. 5. br. 1; Molitva majke Jugovića zvezdi Danici, op. 31. br. 1; Zanosni čas, op. 21. br. 1; Bdenje, op. 22. br. 1; Dal’ se sećaš i ti, op. 46. br. 1; Dva Al-Gazalijeva katrena, op. 46. br. 2; Dve Dučićeve plave legende, op. 34: Mala princeza i Ljubav; iz ciklusa Tri pesme za visoki glas i klavir, op. 67: Vrlo topli dan, op. 67. br. 1; Svirala od žada, dve pesme za tenor, sopran, flautu, violu i klavir, op. 39: Od kada je otišla, U senci narandžina lista; Prolećna kiša, op. 45. br. 2).
Audio izdanja
Horska muzika srpskih autora, (izvodi) Hor Radio televizije Beograd, dirigent Borivoje Simić. Gramofonska ploča. „Helidon”, Ljubljana 1971. (Muha i komarac)
Miloje Milojević, Nimfa – Japan – Molitva majke Jugovića zvezdi Danici, (izvode) Ljiljana Molnar-Talajić, sopran, i Nada Vujičić, klavir. Gramofonska ploča. Radio televizija Beograd (Edicija Antologija srpske muzike), Beograd 1977.
Miloje Milojević, Četiri komada, (izvodi) Andreja Preger, klavir. Gramofonska ploča.
Radio televizija Beograd, Beograd 1977.
Miloje Milojević, Minijature, op. 2, Biljana Gorunović, klavir. Kompakt-disk. Produkcija gramofonskih ploča Radio televizije Srbije, Beograd 2001.
Muzika srpskih kompozitora za violončelo i klavir, Dušan Stojanović, violončelo, i Radmila Stojanović, klavir. Kompakt-disk. Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu i Dušan Stojanović, Beograd 2009. (Nimfa, Božićna pesma i Legenda o Jefimiji).
Identiteti srpske muzike, XX–XXI vek. Solo pesme i dela za klavir. Kompakt-disk.
Srpska akademija nauka i umetnosti – Muzikološki institut SANU, Beograd 2010. (solo pesme Nimfa i Jesenja elegija, u izvođenju Anete Ilić, sopran, i Lidija Stanković, klavir).