Топ 5 дела примењене музике

Након селекције топ пет дела српске симфонијске музике, топ пет опера домаћих композитора, и топ пет вокално-инструменталних циклуса савремених композитора, посветићемо пажњу остварењима у области примењене музике и покушати да сведемо избор на топ пет дела српске примењене музике. Иако је појам примењена музика изузетно широк и обухвата више области, у следећој листи ћемо се ипак ограничити на примењену музику у позоришној и филмској музици (изузетак на овој листи биће једно место посвећено музици за ТВ серију). Већа доступнност аудио и видео снимака у којима музика издвојена на овом списку доприноси садејству других елемената целине, омогућује читаоцу да буде слушалац али и гледалац који може у потпуности да искуси контекст у ком поменута музика проналази своје место.

Ограничавање на домен позоришта и филма (већином) оправдано је досадашњом праксом: имали смо прилике да нешто кажемо о појединачним делима у оквиру примењене позоришне музике (као што је, на пример, била музика за представу Бановић Страхиња Зорана Ерића) али и прилику да говоримо о опусима примењене музике одређених композитора (као што је то био Варткес Баронијан) те да их детаљније представимо читаоцима овог блога. Надамо се да ће ова листа помоћи читаоцима да, делић по делић, откривају мозаик који чини примењена музика у српским оквирима.

1. Музика Зорана Ерића за представу Поглед у небо

Инсценација драме Поглед у небо (енг. Skylight) писца Дејвида Хера (David Hare) играна је премијерно у Звездара театру на Новој сцени 30.4.2003. године (последње извођење било је 21.5.2008. године) у режији Љиљане Тодоровић, а улоге су тумачили Милица Михајловић (Кира Холис), Радован Вујовић (Едвард Сарџент) и Војислав Брајовић (Том Сарџент). (Звездара театар, званични сајт) Ова драма, уприличена за сцену, даје публици прилику да препозна себе или сопствено искуство, сопствене проблеме (нарочито у причи између Тома и Кире) а популарност и привлачност саме драме лежи у чињеници да су приче и проблеми протагониста, према запажању писца драме,

дотакле људе на различите начине који су често повезани са њиховим сопственим искуством, пошто је делом везано за жаљење, процес жаљења или љубавне афере.

(Hare, 2017)


Оно што чини Ерићеву музику јединственом у контексту ове представе јесте успостављање „британског” амбијента овог делића живота, али представља и музички оквир сусрета двоје бивших љубавника, удовца Тома Сарџента и Кире Холис. Композитор образлаже одабир инструмената за своју музику речима да је Skylight типична енглеска представа… не може да иде без обое и фагота. (Ерић и Новаковић, 12.5.2017) Музика нас подсећа на место одвијања радње, али у неком делу и са пореклом писца драме управо због поменутих инструмената који неретко асоцирају на британску културу. Наступа у прелазима између сцена и између два чина као и на самом крају. Ово неоптерећено позиционирање музике на стратешке тачке довољно је да дâ музички оквир сцени, стављајући ликове у фокус и дозвољавајући гледаоцу да се у потпуности повеже са парчетом живота који се одвија пред његовим очима.

(снимак представе објављен је на званичном каналу РТС Културно-уметнички програм)

2. Музика Зорана Симјановића за филм Балкан Експрес

Музика Балкан Експреса (као и његовог другог дела и телевизијске серије) у режији Бранка Балетића, а нарочито његова култна тема, једна је од најпрепознатљивијих у кинематографији – она је позната и људима без искуства гледања филма. Поред Балкан Бугија, филм памтимо и по Симјановићевим нумерама као што су Дукат, Далеке јецају звезде/Последњи танго, Марамица маркизет, Лилијана Лили, инструменталној варијанти песме Ја жудим и Балкан Блуз који су пратили живот и авантуре наших протагониста у првим месецима немачке окупације Југославије. Симјановић наводи да је идеју водиљу за писање музике за оба филма била музика између два рата, ближе почетку Другог (Новаковић, 2019: 123). Усну хармонику, оркестре са виолином, хармоником, тубом, клавиром и бубњем композитор истиче као неке од најзаступљенијих инструмената који су обележили време пред рат. (Симјановић и Новаковић, 2019: 124) Трагикомичне ситуације у које су западали наши протагонисти праћена је музиком која чини сцене незаборавним и култним.

(више о оба Балкан Експрес филма говорила сам у раду: Моника Новаковић, „Балкан Експрес микс Зорана Симјановића: статус песме између архивске и оригиналне музике за филм”, у: Наташа Црњански (ур.) Зборник радова Академије уметности, 2019, 7, 120–132)

3. Музика Душана Радића за филм The Long Ships

Радња филма The Long Ships (Дуги бродови, 1964) легенда је о викинзима који траже златно звоно, мајку свих гласова, звоно за којим трагају и Мавари. Режију потписује Џек Кардиф а музику Душан Радић. Радићева музика успева да плени својим херојским и одважним призвуком док прати протагонисте у потрази за предметом из легенде. Главна тема указује нам на величанственост и симболику дугих бродова а одише духом који се често везује за велике филмске продукције тог времена. Радић је на пољу филмске музике био активан од 1961. до 1971. године (Васиљевић, 2016: 76) а поред овог филма, као једна од познатијих истиче се најчешће и његова музика за филм Genghis Khan (Џингис Кан) из 1965. године у режији Хенрија Левина.

Послушајте Радићеву музику за филм Дуги бродови кликом на овај линк.

4. Музика Миливоја Миће Марковића за ТВ серију Отписани

Најављени изузетак у овој листи je евергрин, како сам композитор назива ову музику у интервјуима (Марковић, 2011, интервју, 19:37), јесте музика Миливоја Миће Марковића за ТВ серију Отписани у режији Александра Ђорђевића. Марковић истиче да

кад су Отписани у питању ето са задовољством могу да кажем да сам написао евергрин. Можда он не би био евергрин да није у контексту филма, односно филмске серије и то, али да је он изведен као неко самостално дело, не верујем да би то достигло размере, толико извођења…

(Марковић, 2011, 19:37-20:24)

Иако се природно тема серије истиче као најпопуларнија и често се подвлачи композиторова изјава да је узор имао у музици за детективску серију Shaft (који, попут протагониста Отписаних поседује култни статус у популарној култури), морамо да истакнемо да привлачност музике читаве филмске серије лежи управо у импровизационом џезу који прати акцију у серији.

5. Музика Зорана Симјановића за филм Танго Аргентино

Танго аргентино (1992), у режији Гордана Паскаљевића, један је од филмова који оставља снажак утисак на гледаоца и наводи га да дуго размишља о њему пошто га је одгледао. Посреди је прича о сусрету два живота, једног старог и једног младог – једног старца који открива вољу за животом, господина Хулиа Поповића и једног дечака, Николе, који стиче све оно што није добио у оквиру породице. Стицајем околности они се спријатељују.

Филм представља коментар на утицај друштвеног краха у времену у ком је сниман. Најзаступљенија нумера (нарочито у инструменталној варијанти) јесте нумера Танго аргентино, чији је текст писала Марина Туцаковић а упечатљивости саме нумере доприноси извођење Мије Алексића у улози Војислава Хулиа Поповића, тумача аргентинских нумера.

Послушајте музику кликом на овај линк.

пише: Моника Новаковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *