Варткес Баронијан

Овом приликом представићемо читаоцима опус примењене музике композитора и педагога Варткеса Баронијана (1933–1993, Београд), музичког уредника Телевизије Београд и редовног професора на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Одсек композиције похађао је и завршио на Музичкој академији, у класи професора Предрага Милошевића, а поред композиције, студирао је и историју уметности. (Баронијан, 2007: 179) Компоновао је симфонијску музику, конкретну музику, радиофонска дела, композиције за позориште, филм и телевизијска остварења (Баронијан, 2007: 179). Из његове биографије, издвајамо и податке да је био секретар Удружења композитора Србије и секретар Комисије за заштиту ауторских права СОКОЈ-а, као и да је добитник Ордена рада са златним венцем (Баронијан, 2007: 179).

Према подацима доступним у електронској театрографској бази података Театрослов Музеја позоришне уметности Србије (Театрослов), Варткес Баронијан је, од 1960. до 1990, био аутор музике за чак деведесет осам представа изведених у позориштима међу којима су Атеље 212, Савремено позориште, Народно позориште Тимочке крајине, Народно позориште Стерија у Вршцу, Народно позориште у Београду, Југословенско драмско позориште, Позориште на Теразијама, Београдско драмско позориште, Народно позориште у Нишу, Књажевско-српски театар, Крушевачко позориште и друга. (Театрослов, Баронијан Варткес, приступљено 25. 3. 2020) – навешћемо овом приликом само поједине представе као што су: Знате ли млечни пут (реж. Бода Марковић, Атеље 212, 1960); Васа Железнова (реж. Предраг Дилуновић и Александар Огњановић, Савремено позориште, 1961); Мишоловка (реж. Ђорђе Ђурђевић, Народно позориште Тимочке крајине, 1961); Ананас (Мува, Власт, Аналфабета) (реж. Душан Владисављевић, Народно позориште Стерија, 1969); Паклена машина (реж. Бранко Плеша, Југословенско драмско позориште, 1970), Ричард III (реж. Хуго Клајн, Народно позориште у Београду, 1972); Госпођа министарка (реж. Миодраг Гајић, Српско народно позориште, 1973); Како се прави позориште (реж. Мирослав Ујевић, Атеље 212, 1978); Сиротице (реж. Миро Међиморец, Београдско драмско позориште, 1980); Случајна смрт једног анархисте (реж. Славенко Салетовић, Београдско драмско позориште, 1981); Валцер поручника Нидригена (реж. Драган Јаковљевић, Књажевско-српски театар, 1985); Битка за Сењак (реж. Драган Јаковљевић, Позориште на Теразијама, 1989); Бела кафа (реж. Драган Јаковљевић, Народно позориште у Нишу, 1990). (Театрослов, приступљено 25. 3. 2020).

Баронијан је писао и музику за дугометражне и ТВ филмове, серије и документарце, међу којима су и Нешто о чему се може говорити (1964), Рађање радног народа (1969), Злочин и казна (1972), Музика кроз векове (1976), Усијање (1979), Задах тела (1983), На путу за Катангу (1987) и друге (IMDb, приступљено 25. 3. 2020).

На званичном YТ каналу Културно-уметничког програма Радио Телевизије Србије доступан је снимак представе Како засмејати господара (комедија о првом извођењу „Шнајдерског калфе”) играног у Народном позоришту у Београду у режији Виде Огњеновић – представе за коју је музику писао Варткес Баронијан. Поменутом снимку из 1988. године можете приступити путем овог линка. Такође, Баронијан је писао музику за ТВ серију Јастук гроба мог (1990) о Доситеју Обрадовићу која је емитована на Радио Телевизији Србије у којој читаоци могу да чују и његову верзију химне Востани Сербие. Првом и другом делу снимка ове ТВ серије можете приступити путем ова два линка: Први део / Други део.

Своју композиторску делатност, нарочито када је реч о делатности писања музике за сцену, филм и телевизију, допунио је и капиталним теоријским издањем Музика као примењена уметност (1981; 2007) и заиста, неопходно је поменути ову књигу, не само као део његове композиторске већ најпре његове педагошке активности. Прво издање ове књиге изашло је 1981. године у оквиру издавачке делатности Универзитета уметности у Београду, а потом је књига добила и своје осавремењено издање – верзију коју је објавио Центар за истраживање јавног мнења, програма и аудиторијума, односно издавачка делатност Радио Телевизије Србије. Осавремењено издање садржи предговоре првом и другом издању које је написао др Драгослав Девић, као и поговор који је написала Ивана Стефановић.

  • Save

У књизи Музика као примењена уметност, Баронијан је изложио своју теоријску мисао о природи и односу музике са другим уметностима. Не ограничавајући се само на примењену музику за позориште, филм, радио и телевизију, Баронијан је представио и музику за балет и оперску музику, подвлачећи разлику између музике у служби изражајних средстава других уметности и оперских и балетских дела чијим законима музичке структуре морају да се повинују други, ванмузички елементи. Ова књига се може условно сматрати ужбеником – подвлачимо условно зато што заиста није реч о класичном уџбенику, како је истакла и Ивана Стефановић (Стефановић, 2007, 147) – већ о својеврсном „водичу” кроз доба односно време примењене музике (Стефановић, 2007, 147). Књига, пре свега, задовољава потребе различитих читаоца у распону од оних знатижељних који се први пут срећу са материјом музике као примењене уметности, потом студенте ФДУ-а и ФМУ-а, преко зналаца медија, све до обожаваоца позоришне, филмске, телевизијске и радио музике који би желели нешто више да знају о медију који их интересује и односу тог медија са музичком уметношћу. Баронијан овом приликом представља и основну терминологију која је неопходна за дискурс о примењеној музици, а из начина на који саопштава чињенице и објашњава законитости, али и разлике између потреба различитих медија, јасно је да је реч о човеку великог стваралачког и практичног искуства из ког је и произашла ова важна публикација.

Занимљив је начин на који, без обзира на медиј и његове законитости о којима говори, Баронијан провлачи важну нит кроз сва поглавља, а чије се клупко одмотало у предговору у ком је нагласио следећу мисао коју увек треба имати у виду приликом бављења примењеном музиком:

присуство и начин уклапања музике у позоришту, филму, радио-драми и телевизији не може се подвргнути неком општем закону јер сваки филм и свака драма значе један посебан ствалачки феномен, у чијој констелацији музика налази своје место и улогу, зависно од концепција режије, композитора и међусобих односа слике, звука и говора (дијалога, монолога…).

(Баронијан, 2007, 13)

Читаоцу желимо да ужива у представи и читању књиге Музика као примењена уметност, али и да послуша композиције из Баронијановог опуса које не припадају домену примењене музике, као на пример, Баронијанову Симфонију за гудачки оркестар у извођењу Гудачког оркестра Радио Телевизије Србије којим диригује Ванчо Чавдрски (снимак је из 1985.) или његов Дивертименто у извођењу Симфонијског оркестра Радио Београда којим диригује Младен Јагушт (снимак је из 1965).

Извори:

Vartkes Baronijan, Muzika kao primenjena umetnost, RTS, Centar za istraživanje javnog mnenja, programa i auditorijuma, izdavačka delatnost RTS, Beograd, 2007.

Teatroslov, elektronska baza podataka, Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd, http://teatroslov.mpus.org.rs

Vartkes Baronijan, IMDb, https://www.imdb.com/name/nm0056401/

RTS Kulturno-umetnički program – Zvanični kanal, Youtube, https://www.youtube.com/user/KulturnoUmetnickiRTS

Vartkes Baronijan: Symphony for Strings (String Orch.of RTV Belgrade, Vančo Čavdarski 1985), Youtube, поставио корисник Serbian Jazznost, приступљено 25. 3. 2020.

Vartkes Baronijan Divertimento (1963), Youtube, поставио корисник Serbian Jazznost, приступљено 25. 3. 2020.

Пише: Моника Новаковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.