Корнелије Станковић (1831-1865)

Живот

Корнелије Станковић

Рођен 30. августа 1831. године у српском делу Будима. Студије музике започиње у Пешти, а наставља у Бечу 1850. године учећи код Симона Сехтера клавир и музичку теорију. У Бечу се упознаје са панславистичким идејама словенски интелектуалаца који ће пресудно утицати на Станковићево идејно опредељење. У том духу у периоду од 1855-57. године у Сремским Карловцима Станковић започиње бележење српског народног црквеног појања (“карловачко појање”), које мелографира, а потом и хармонизује. У периоду од 1861-63. године путује по Србији и Војводини, наступа као концертни пијаниста и записује народне мелодије. Од 1863. године постаје хоровођа Београдског певачког друштва. Умире у Будиму 1865. године.

Станковић је био један од првих истакнутих српских музичара у време скромних почетака музичког живота у тек ослобођеној Србији средине XИX века. Његов значај није првенствено у делима која је написао у току своје кратке композиторске делатности, већ у његовој свеукупној музичкој делатности којом је трасирао пут којим ће се српска музика кретати током следеће половине века. Станковић је био приврженик идеје да се уметничко стваралаштво мора заснивати на темељима народне уметности, што се на музичком плану одражавало стремљењу националном вешћењу српског грађанства. Из тог разлога се он сматра зачетником романтизма и националног смера у српској музици. Име Корнелија Станковића у другој половини XИX века значило је симбол и програм, а реализовање уметничких идеала које је он заступао спровели су музичари наредне генерације – пре свега Јосиф Маринковић и Стеван Мокрањац.

Неколико музичких школа у Србији носи име Корнелија Станковића. Најпознатија је музичка школа “Станковић” у Београду која је основана 1911. године у оквиру Певачког друштва Станковић, које је и данас активно. Од 1993. године у Сремским Карловцима почиње са радом летња школа црквеног појања “Корнелију у спомен”.


Композициони стил

Станковићеве вокалне композиције су углавном хармонизације народних мелодија. Изузетак чини неколико оригиналних хорова патриотске садржине (“буднице”). Једноставна и непретенциозна фактура тих мушких и мешовитих хорова одговарала је извођачким могућностима тадашњих ансамбала.

Његове клавирске композиције су такође настајале као варијације претежно народних и популарних песама. Међутим, како их је углавном Станковић сам и изводио у салонима широм Војводине и Србије, оне су пуне виртуозних, техничких бравура на којима је он показивао своју истанчану клавирку технику.


Награде

Орден каваљерства Св. Станислава, добијен од руског цара за мелоградски и стваралачки рад.


Значајна дела

Хорови
Шта с’ оно чује
Ој за гором
Цар везира
Српске народне песме (сплет састављен од песама Тавна ноћи, Девојка соколу, Сива магла, Паде листак дрењине)
Црногорац Црногорки

Православно црквено појање
Литургија (1855), на основу записа народних духовних мелодија забележених у Сремским Карловцима
Осмогласник (1858-59)

Клавирска дела
Устај, устај Србине (1852)
Словенски кадрил (1855)
Што се боре мисли моје (1857)
Српски народни кадрил (1859)
Бугарски кадрил (1862)
Српска полка (1862)
Тавна ноћи


Значајна извођења

Извођење фрагмената Литургије 9. априла 1855. године у сали бечког Musikverein-a.


Значајна издања (нотна и аудио издања)

Православно црквено појање, прва књига записа српског црквеног појања (И књига „Литургија Јована Златоустог“, 1862; ИИ књига „Тропари, кондаци, ирмоси од Бозица до Спасовадне“ 1863; ИИИ књига „Тропари, кондаци, ирмоси од Спасовадне до Ваведења“, 1864);

Српске народне песме, у три збирке објављене 1859-63. године, за глас и клавир, клавир соло или хор;

У оквиру сабраних дела Корнелија Станковића Музиколошки институт САНУ у сарадњи са Заводом за културу Војводине до сада је објавио три књиге са Станковићевом клавирском музиком (2004), песмама за глас и клавир и хорове (2007), и црквеном музиком (2015).

Вокални студио “Орфелин” 2011. године издао је Станковићев “Осмогласник” у издању које поред нотног садржаја има и два диска са извођењем Осмогласника од стране новосадског хора Свети Стефан Дечански (под управом Тамаре Петријевић).

Станковићеву Литургију је 1999. године извео и снимио хор Радио-телевизије Србије под управом Бојана Суђића, а диск је објавио ПГП-РТС.