U potrazi za novim zvučnim rešenjima: intervju sa Lazarom Đorđevićem

  • Save

Rubrika Razgovori: Portreti srpske muzike osmišljena je kao virtuelna galerija u kojoj će kroz formu intervjua biti predstavljeni savremeni srpski kompozitori i kompozitorke. Pitanja koja se tiču estetičkih/poetičkih/stilskih odrednica stvaralaštva, prirode kompozicionog procesa, hermetičnosti i komunikativnosti muzičkih dela, i situacije na domaćoj i inostranoj klasičnoj sceni, biće poput jedinstvenog rama, a odgovori platna na kojima će se oslikati samosvojni kompozitorski likovi različitih generacija autora savremene srpske muzike. U susret izvođenju njegovog dela Trinity za 15 instrumenata na završnoj večeri 28. Međunarodne tribine kompozitora, otkrivamo portret Lazara Đorđevića, jednog od vodećih mladih kompozitora i asistenta na katedri za muzičku teoriju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

Šta je probudilo u tebi želju da postaneš kompozitor?

Sve je počelo pre nego što sam upisao osnovnu muzičku školu. Imao sam svega 6 godina kada je moj otac zapisivao neke moje „improvizacije“ na klaviru. Minijaturne kompozicije za klavir jednog muzički još uvek neobrazovanog šestogodišnjaka bile su moji prvi kompozitorski radovi. Prava želja za ozbiljnim bavljenjem kompozicijom usledila je nakon osmogodišnje pauze. Najveći podstrek bili su prvi koraci u izučavanju harmonije i teorije muzike, ali i dugogodišnje članstvo u kamernom horu Liceum iz Kragujevca gde sam imao priliku da se upoznam sa dosta interesantnih horskih kompozicija.

Kako bi definisao estetiku/poetiku/stilistiku sopstvenog opusa?

Uvek sam više voleo da pustim moju muziku da govori umesto mene. Jako je nezgodno pozicionirati svoju poetiku s obzirom da živimo u jednom polistilističnom vremenu. Smatram da moja poetika predstavlja svojevrsnu sintezu uticaja pojedinih kompozitora i pravaca i ličnih iskustava u okviru istraživanja na polju zvuka.

Iz kojih izvora crpiš insipiraciju? Čime je najviše podstaknuta tvoja kreativnost?

Moja muzika je u većini slučajeva lišena programnosti. Samim tim ne mogu reći da postoji bilo kakva konkretna pojava koja me inspiriše. Kada pristupim radu na novoj kompoziciji razmišljam o sastavu, karakteristikama kako pojedinih instrumenata, tako i o njihovom sadejstvu u okviru sastava, o trajanju, formi i dramaturgiji dela, o percepciji publike, pa čak i o tome kako će ansambl izgledati na sceni dok izvodi moju kompoziciju. Kada razmišljam o svemu tome nekako se ideje same jave. Možda zvuči čudno, ali u mom slučaju je svaka nova kompozicija inspiracija za samu sebe.

Kako se odvija kod tebe stvaralački proces?  Da li je bliskiji Šenbergovoj ideji celine ili ciljanom traganju Stravinskog, ili pak imaš drugačiji pristup činu komponovanja?

Deo mog stvaralačkog procesa već je opisan u okviru prethodnog pitanja. Smatram da je visoka svest o celini muzičkog dela ključna za izradu dobre kompozicije. To ujedno omogućava da u svakom trenutku imate kontrolu nad stvaralačkim procesom. Osećaj za proticanje vremena u muzici je nešto što bi svaki kompozitor trebalo da poseduje, a rezultat je dobro isplanirano trajanje kompozicije. Što se mog ličnog procesa komponovanja tiče, u početnoj fazi dosta se koristim skicama. Skice su samo meni razumljive ilustracije pojedinih muzičkih situacija koje sam zamislio. One sadrže površne informacije, nekada i tekstualne instrukcije, koje mi omogućavaju da na jednom mestu sagledam veći segment muzičkog toka. Takođe, pomoću skica mogu preciznije isplanirati dramaturgiju cele kompozicije.

Čemu stremiš u svojima delima kao umetnik i kompozitor? Imaš li neku posebnu ideju vodilju ili više njih?

Primarni cilj mi je da slušalac doživi neko sasvim novo, unikatno iskustvo slušajući moju muziku. Iz tog razloga stalno tragam za novim zvučnim rešenjima. Pored publike, važno mi je i da izvođači imaju određenu satisfakciju dok izvode moju muziku. Takođe, uvek sam težio da iskoristim pun potencijal ansambla za koji pišem.

Kakvo mišljenje imaš o pitanju hermetičnosti i komunikativnosti u savremenim delima klasične muzike? Na koji način pristupaš tome problemu u svojim kompozicijama?

Imajući u vidu visoku svest o percepciji moje muzike logično je zaključiti da insistiram da moja muzika komunicira sa publikom. U savremenim delima klasične muzike važe iste zakonitosti percepcije kao i u svim drugim delima najrazličitijih epoha i stilova. Kroz muziku kompozitor „manipuliše“ slušaocima, oprezno im uskraćuje i dopušta da čuju ono što žele. Nekad je namerno predvidiv, nekad ne i upravo balans između ta dva održava pažnju slušalaca. Mislim da savremena muzika koju ja pišem više stremi ka kognitivnom nego na afektivnom vidu komunikacije.

Možeš li nam opisati tvoja iskustva sa svetom muzike u inostranstvu i uporediti sa trenutnom situacijom na domaćoj klasičnoj muzičkoj sceni? U kojoj meri je moguće da stasavaju i afirmišu se mlade generacije kompozitora u našoj zemlji? Kakav je taj odnos prema tvome esnafu u stranim državama? 

Svaki odlazak iz zemlje i susret sa drugom muzičkom tradicijom i praksom može biti samo od koristi za mlade kompozitore. S druge strane, uprkos jako lošim finansijskim uslovima u našoj zemlji ne mislim da je nemoguće da se afirmiše i stasa mlada generacija kompozitora. Iako često nema dovoljno sredstava za afirmaciju savremene muzike u našoj zemlji uvek su tu ambiciozni umetnici spremni da izađu u susred mladim kompozitorima. Treba ostati pozitivan i istrajati u svojoj nameri.

Koliko ti narudžbine diktiraju odabir sastava i formalno/sadržinskih elemenata pri komponovanju, a koliko je to stvar slobodnog nahođenja? Da li ti stvaralački put trasiraju prevashodno porudžbine ili više pišeš prema unutrašnjim impulsima? Ili je to neodvojivo u tvome radu?

Nikada ne bih dopustio da formalno/sadržinski elementi budu ništa drugo, no stvar mog ličnog izbora. Smatram da porudžbine ne smeju uslovljavati poetiku. Sa druge strane, što se samog odabira sastava tiče, potpuno mi je svejedno. Mislim da se moja poetika podjednako dobro uklapa u najrazličitije sastave akustičkih instrumenata. Ponekad mi predstavlja veći izazov ukoliko je sastav unapred određen.

Radiš li trenutno na nekoj novoj kompoziciji? Jesu li u planu neka izvođenja tvojih dela u narednom periodu?

Trenutno sam maksimalno posvećen izradi doktorskog umetničkog projekta pod nazivom Pandora. U pitanju je dvostruki koncert za violončelo i violu i kamerni orkestar, delo koje predstavlja rezultat mog višegodišnjeg istraživanja na polju zvuka. Paralelno radim i na nekoliko kompozicija za solo instrumente i kamerne ansamble, čije je izvođenje planirano tokom 2019. godine.



Razgovor vodio: Stefan Savić

Leave a Reply

Your email address will not be published.