Film Dovoljno za besmrtnost (2016) zamišljen je kao zajednički projekat, u to vreme, studenata muzikologije sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. U ovom dokumentarnom filmu predstavljeno je današnje poimanje Stevana St. Mokranjca, eminentnog kompozitora srpske muzičke prošlosti. Akcenat je, dakle, stavljen na značaj njegovog dela i uticaja na kulturnu scenu onog vremena u komparaciji sa sadašnjicom. U ovom poduhvatu, svoju vizuru su nam predočili naši savremenici, muzički umetnici i muzički pisci.

Projekat je započet 2014. godine, u vreme obeležavanja stogodišnjice smrti ovog velikog kompozitora. Sam film je osmišljen kao kolaž snimaka Mokranjčeve muzike (ali i zanimljivih obrada i parafraza Mokranjčevih dela) i intervjua sa muzikolozima, kompozitorima, dirigentima i teoretičarima, među kojima su Mladen Jagušt, Bojan Suđić, Zoran Hristić, Vlastimir Trajković, Isidora Žebeljan, Roksanda Pejović i mnogi drugi. Njihova misao o Mokranjcu vodila je i tok filma ka njegovom konačnom obličju.

Film Dovoljno za besmrtnost koncipiran je kao dijahrona, fluidna, dinamična priča izgrađena prema pet tematskih celina koje bi trebalo da pokriju osnovne biografske podatke o Stevanu Mokranjcu, najvažnije delove kompozitorovog opusa, kao i da prikaže napore i načine na koje je stogodišnjica smrti ovog velikog autora obeležena. Između njih nalaze se četiri ‘interludijuma’ koji povezuju tematske celine i u prvi plan dovode neke, tematskim celinama neobuhvaćene podatke o Mokranjčevom delu i njegovom uticaju na potonje generacije kompozitora.

Za postprodukciju filma bio je zadužen Stefan Bognar.